Старе куће Србије

Дворац грофова вон Бисинген - Нипенбург код Вршца данас изгледа овако.
Дворац је саградио 1859. године гроф Ђерђ Мочоњи на свом имању у Влајковцу. Удајом, 1888. године, грофица Георгина Мочоњи имање и дворац доноси у мираз познатој аустроугарској племићкој породици Бисинген-Нипенбург. Породица Бисинген-Нипенбург је имање задржала у свом поседу до краја Другог светског рата, када им је законом о национализацији одузет. Изграђен је на имању ван сеоских и убанизованих целина и припада типу слободно стојећих објеката.

Зграда је спратна и има основу издуженог правоугаоника и симетричан унутрашњи распоред. Према стилској оријентацији је класицистички објекат са изразито лепом и богатом декорацијом, нарочито у кованом гвожђу. Некада су га красили вештачко језеро са фонтаном и скулптуром у средини, поток и мостићи.
Иако руиниран, дворац представља споменик културе од великог значаја.
Дворац се налази у великом парку који је некада био ограђен. Међутим у парку су и данас сачуване неке ретке и егзотичне биљне врсте.

КУЋА ПЕТРОНИЈЕВИЋА је завршена 1924. године у тадашњој улици Kраља Фердинанда I, потом улици Кнеза Милоша на броју 19.
Грађена је по пројекту архитекте Николе Несторовића као поруџбина др Милоша Петронијевића (1859-1929), унука Аврама Петронијевића (1791-1852), једног од утемељивача српске модерне државности.
Доктор Милош Петронијевић је био виши чиновник Народне банке Србије и лични секретар краља Александра Обреновића.
Спомен-збирка и истраживачки центар се налази на трећем спрату зграде.

Механа Узун Мирка Апостоловића у Мислођину је везана за име једног од највећих јунака у новијој историји Београда.
Представља непокретно културно добро као споменик културе. Механа представља један од најстаријих и свакако историјски најзанимљивијих објеката руралне архитектуре на ширем подручју града. Као објекат јавног карактера била је центар политичког и друштвеног живота у време када је баш ова област преузела веома активну борбу за ослобођење Београда 1806. године. По свом архитектонском обликовању и просторној диспозицији механа Узун Мирка Апостоловића представља репрезентативан примерак народне архитектуре специфичне намене веома карактеристичан за београдску околину.