Кућа породице Вељковић представиће колекцију од 21 карикатуре сликарке импресионизма Бете Вукановић. Бетине карикатуре су огледало политичког, економског и уметничког света српског друштва прве половине 20. века. Кућа ће бити отворена 18. маја за манифестацију „Ноћ музеја“ 16 – 21ч. и 19. маја за манифестацију „Европска недеља приватног наслеђа“ 10 – 18ч.
Дом Јеврема Грујића, са изложбом „Скривено благо“, за посетиоце биће отворен 16. маја од 10 до 15 часова, у оквиру манифестације „Европска недеља приватног наслеђа“. Изложба описује историју, културу, дипломатију и авнагарду Србије. Дом Јеврема Грујића представиће и посебне веза које је Србија и породица Грујић имала са најважнијим земљама у Европи, протекла два ипо века. Посетиоци ће моћи да виде ремек дела најбољих српских сликара, скулптуре, намештај који датира још од 16. века, збирку оружија и уметничке предмете од порцелана, керамике, бронзе, сребра, ретке књиге, одећу краљевских породица, медаље и одликовања. Одушевиће их венчаница из 1856. године, од броката са преко 10.000 сребрних нити и кристална позлаћена шкриња за ликер, поклон породици од краља Милана и краљице Наталије Обреновић. Посетиоци ће моћи да се диве и једној од најлепших слика икада насликаних у Србији, портрет краљице Наталије Обреновић, проглашен за српску Мона Лизу, због њене изванредне лепоте и отмености.
Поводом завршетка рестаурације на кући Будимир, власништво господина и госпође Марка Крсмановића Симића, биће постављена спомен плоча удружења „Старе куће Србије“, у присуству председника општине града Сечањ, којој припада село Јарковац. Господин Марко Крсмановић Симић представиће историју и архитектуру куће у недељу 12. маја.
Фондација Нушић представља изложбу „Бранислав Нушић“, дипломате и писца позоришних драма, након чега ће уследити финале такмичења из реторике. Удружење „Живимо заједно“, одигаће позоришни комад „Пут око света“, према Нушићевом тексту.
„Шољица кафе у кући породице Кулић“- Куће породице Кулић биће отворена за посетиоце 19. и 17. маја у оквиру манифестације „Европска недеља приватног наслеђа“. За ову прилику госпођа Мила Коруновић Делић послужиће кафу са традиционалним српским послужењем и причаће интересантне приче о кући, њеним власницима, њиховим животима, пријатељствима, поготово оним која су они као православци имали са комшијама муслиманима, пријатељства која трају и дан данас. Кућу ће посетити градоначелник, директори музеја, културних центара, библиотека и туристичка организација Нова Варош, као и директори основних и средњих школа, представници православне и исламске вероисповести и други посетиоци.
За европску недељу приватног наслеђа, Кућа Петронијевића предлаже да од 16. и 19. маја организује изложбу и радионице које би испричале причу о настанку здања у улици Кнеза Милоша 19. Прича о Кући Петронијевића је прича о томе како је од старе породичне куће на плацу породице Петронијевић 1924. године, подигнута модерна зграда у блиској сарадњи др Милоша Петронијевића, архитекте Николе Несторовића и Анђелије Петронијевић рођене Пироћанац , и шта је то здање значило за причу о модернизацији Београда. Користиће се оригинални, аутентични артефакти из породичне збирке. .
Кућа породице Апостоловић у Панчеву, у оквиру Европске недеље пиватног наслеђа представиће: поставку српских савремених икона по угледу на уметничко наслеђе Србије. Петак, 17. мај, 19 часова – дипломирани инжињер Горан Суручић, један од оснивача и члан књижевног клуба „Иво Андрић“ у Земуну, борац за права инвалида, представиће своју нову књигу песама „Матуранти“ уз музичку пратњу. Субота, 18. мај, 19 часова – академски сликар, књижевник и композитор Живојин Ћелић учествоваће са својом књигом поезије „Покушавам да се сетим ко сам“ и ауорским композицијама у заједничком извиђењу са гостом вечери професором Миланом Дујмовићем и сликама из циклуса „Пре и после“. Недеља, 19. мај, 16 часова – удружење особа са сметњама у развоју „Живимо заједно“, извешће представу „Аналфабета“ Бранислава Нушића. У 19 часова пројекција документарног филма „Прослављање Србије“ ауторке Исабеле Савић.
„Како смо СЛАТКО брендирали грађанску Србију“ - Ово је прича о заједничком наслеђу ствараном готово два века. О скупоценој делицији припремљеној још на византијском двору, која је од доба Књегиње Љубице послужила сваког госта, посредовала у дипломатским преговорима, одушевила светске путнике, започињала дан, поклаљала се у посебним приликама, претходила неизбежној кафи и ракији, потиснула турско – а најзад увела грађанско у српску културу. Служење слатког, више је од гастрономске појаве, домаћинске вештине и ритуала. Слатко је сублимни симбол једног периода српске културе која је смисао проналазила у трајању. У Кући Цветића у Краљеву, данашњем „Музеју слатка“ ова традиција чува се као нематеријално благо. Ово је прича и о једној породици чији је идентитет за њу везан пуних 111 година. О грађанској култури и српском слатку као бренду говориће др Лидија Цветић и Марина Лукић Цветић, историчар уметности, кустоси и оснивачи „Музеја слатка“ у Краљеву.
У присуству Принца Александра Карађорђевића, и многих званица и чланова нашег удружења откривена је спомен плоча на кући Чедомиља Мијатовића.
Обнова и презентација културног блага је огроман посао којим се баве само посвећени. Бар неколико деценија уназад сведоци смо такве, погрешне праксе. Свуда у развијеном свету, баштина је извор угледа и богатства. Задужбине и музеји су прворазредни производ туристичке и културне понуде. Кроз њу нас упознају, прихватају и вреднују. Кроз баштину се огледамо и обнављамо аутентични дух по ком се препознајемо. На крају, а од почетка, породице су изградиле и одржале идентитет и структуру ове земље, неговањем баш тог духа и система вредности који је више од века био угрожаван и разаран од многих. Без сагледавања особитих личности и породица у аутентичном окружењу, тешко се може до краја сагледати било који глобални ток.
Свако ко на било који начин подржава и жели да делује на развоју ових идеја, нама је занимљив и вредан. Очекујемо отворењу, искрену подршку и сарадњу јер знамо да има много добронамерних људи који деле овакво гледиште и могу допринети заједничком расту и благодети.
Модерне технологије сада нам омогућавају брзу и непосредну комуникацију колико год да смо удаљени или упослени. Укључите се у наше програме, обилазимо Србију заједно и поделимо утиске. Ако имате сопствену замисао или пројекат, можете га приказати на овом сајту. Ако већ имате сајт, можемо се повезати ширећи мрежу. Поделимо искуство и успомене, повратимо културу и поверење. Наша традиција је најчвршћи темељ нашег идентитета.
