Старе куће Србије

Оба дворца у Великом Cредишту су споменици културе од великог значаја. Родоначелник породице, Голуб Племенити Лазаревић се доселио из Србије у Банат 1803/1822/. године, а племство и предикт од "Малог и Великог Средишта" добио је 1841/'42/. године. Одмах по добијању племства и поседа Голуб Лазаревић је подигао дворац и парк. Дворац је класицистички приземни објекат симетричне предње фасаде са доминирајућим портиком у средини. Четири масивна дорска стуба носе портик са средишњим степеништем.

На истој парцели Голубов млађи син Александар подигао је око 1900. други дворац у еклектичком стилу са неоготским елементима, карактеришу га степенасто завршена атика и омање куле на угловима. Околно имање је пространо са високом шумом и ретким примерцима дрвећа. Конзерваторски радови су урађени током 1986-7 године, али само на старијем великом дворцу. До Другог Светског Рата једини власници имања су били Лазаревићи, Данас je у великом дворцу основна школа "Бранко Радичевић", а зграда малог дворца напуштена и нема намену..

Кућа Аћимовића у селу Прогару проглашена је за споменик културе 1975. године. Подигнута око 1830. за имућну прогарску породицу Аћимовић. Састоји се од три просторије у низу и трема који се протеже целом дужином подужне дворишне фасаде. Зграда је зидана у набоју, покривена двосливним кровом с црепом, док је трем у дрвету изразито богато изрезбарен. Овај тип куће с резбареним тремом, као најдекоративнија и занатски најсавршенија варијанта војвођанске сеоске куће, представља јединствену појаву на београдском подручју. У Заводу за заштиту споменика културе града Београда постоји и Главни пројекат планираних конзерваторских радова, којим је била предвиђена дислокација зграде, међутим, власник је кућу порушио почетком осамдесетих година прошлог века. Овај вредан споменик културе постао је део изгубљене баштине.

Кућа породице Степановић подигнута је средином 19. века, ипак, и данас је у власништву исте породице.
Основа куће je правоугаона, димензија 10 х 8 м, са три просториje: „кућом", собом и собицом. Са источне стране налази се архитравни трем који захвата половину главне подужне фасаде. Kyћa je зидана у дрвеном бонруку са испуном од чатме, док су темељи у ломљеном камену. Kpoв je четворосливан са конструкцијом од дрвених рогова и греда, а покривач од црепа. По својим основним карактеристикама кућа је симбиоза моравске и старије косовске куће.
Поред тога што je објекат великих етнографских и архитектонских вредности — пре свега има меморијални карактер. Она je споменик великану који је исписивао најсветлије странице новије српске историје.